Православни вјерници данас славе Васкрсење Исуса Христа, хришћански празник над празницима који је основа новозавјетне проповједи и вјере у спасење. Празник васкрсења Господњег слави се три дана, а православни хришћани се наредних 40 дана поздрављају ријечима „Христос Васкрсе, Ваистину Васкрсе“.
За Васкрсење Христово православни хришћани припремају се четрдесетодневним постом. На Васкршње јутрење звоне сва црквена звона, а народ са свештеником иде у литију око цркве. Послије трећег опхода стаје се пред црквена врата. Свештеник са крстом, свијећом и кадионицом пјева тропар Васкрса – „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и онима у гробу живот дарова“.
Потом се отварају двери и улази у храм. Наставља се јутрење, послије кога слиједи ускршња литургија на којој се они који су постили причешћују Светим тајнама. На крају Литургије сви вјерници се поздрављају ријечима „Христос васкрсе“ и потврђују вјеру са „Ваистину васкрсе“.
Православни народ се након литургије окупља у домовима уз свечану трпезу, на којој доминира црвено јаје и васкршњи хљеб. Обичај је да на столу стоје обојана и украшена јаја. Укућани и гости се међусобно куцају јајима, а онај чије се разбије предаје га ономе чије је било јаче. Прво офарбано јаје, „страшник“ или „чуваркућа“ чува се у кући до наредног Васкрса.
Према древној црквеној пракси, васкршња јаја фарбају се у црвено, симболизујући крв и смрт Господњу, док јаје указује на рађање новог живота. Васкрс је покретан празник, који увијек пада у недјељу, прву иза пуног мјесеца, послије прољећне равнодневнице.