NA PRAGU PROLJETNA SJETVA

Kukuruz ostaje dominantna kultura, a posljednjih godina povećava se i proizvodnja soje. Najveće površine obradive zemlje, kao i prethodnih godina, su pod kukuruzom, odnosno na 17.500 hektara. Ozima zob je na 300 hektara i soja na preko 250 hektara. Gledajući strna žita, zbog vremenskih neprilika, prihrana kasni skoro mjesec dana.

– Ne mora se to baš gledati kalendarski, bitno je da se prati faza razvoja biljaka, tako da bi najbolje bilo da se prva prihrana izvrši na kraju bokorenja, druga u početku vlatanja i eventualno treća. To se radi kod boljih poljoprivrednih proizvođača u smislu da su veće površine i  kvalitetnije vrste pšenice – kaže rukovodilac Područne kancelarije Resora za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi, Danijel Egić.

Za poboljšanje kvaliteta zrna pšenice za mlinarsko-pekarsku industriju, treća prihrana trebalo bi da se obavi početkom klasanja, kaže Egić.

-Sva prihrana se radi uglavnom azotnim đubrivima. Mi na tržištu imamo tri vrste azotnog đubriva koje su i najrasprostranjenije. To je kan, urea i an. S obzirom na naše zemlje koje su kisele,  preporuka je da se to vrši kanom. U prvoj pripremi se dodaje nekih 70 odsto od predviđene količine, u drugoj trideset i nešto malo u eventualnoj prihrani koja se radi kod malo boljih sorti pšenice – rekao je Egić.

Ovogodišnji smanjeni podsticaj za pšenicu iznosi 150 maraka, pod uslovom da je 17 kilograma sjemena pšenice zasijano na hektar i po. U Područnoj kancelariji Resora za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi kažu da su novina podsticaji za proizvodnju soje u iznosu od 50 maraka. Za ostvarenje podsticaja neophodno je 100 kilograma sjemena soje posijati na najmanje jednom hektaru.

 

I.Pekarić

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Zabranjeno je preuzimanje sadržaja bez pismene dozvole!