Praznik rada i ovoga puta je pokazao da ima sve manje smisla. Zašto? Pa, prvenstveno zato što je sve manje radnika. Odoše i oni u dvadestim, ali i oni u pedesetim preko grane u potrazi za korom hljeba, boljom platom, a mnogi kažu da misle i na penziju. Kontaju da je bolje u NJemačkoj raditi pet godina, dobićeš makar pristojnu penziju. Kažu i da od ove naše mnogi ne mogu preživjeti. Za nepunu deceniju otišlo je iz BiH oko 280. 000 ljudi, uglavnom radno sposobnih, a u velikom procentu i obrazovanih. Poslodavcima kod nas nedostaje mnogo radnika, svih profila. Pri tom, mnogi od njih nisu radi da im daju pristojnu platu. Mnogo je onih koji su rekli da im je preko glave da rade za siću, za neplaćene prekovremene, za praznike, koji su uglavnom neplaćeni. Zato i ne treba da nas začudi kada kod nas na građevinama vidimo radnike iz Indije, Nepala, Turske..Opet, ima i one druge istine u kojoj vidimo masu neradnika, ili onih koji traže posao, a boga mole da ga ne dobiju. Kako god, mnogi poslodavci bi sad možda i zlatom platili prave majstore. Ali, kasno Marko na Kosovo stiže. Neradnici, po već ustaljenom šablonu odvoje koju markicu za kaficu u nekom kafiću u šetalištu i valjda im nešto dođe bitno da se vide, a pri tom su i najpametniji, jer svakodnevno što bi rekla moja drugarica bistre politiku i nemojte ni sumnjati da oni znaju sve. Znaju i kako voditi firmu i kako platiti radnike i kako organizovati posao, kako voditi lokalnu zajednicu i eto ti znaju sve. Sretan im Praznik rada. Kao i onim pravim vrijednim, odgovornim radnicima, koji rade časno i koji i dalje prepuštaju neradnicima da bistre politiku, dok oni s obrazom zarađuju platu. Toliko o prazniku rada i odmora. O otporu nećemo, jer ga evidentno ni nema. Možda bi trebalo pogledati u onaj sindikalni grah. Da vidimo ima li svjetlije budućnosti?!
Gordana Kaurin
