Ni jedan posao joj nije stran. Iako ima samo 20 godina, nerijetko zasuče rukave i cijepa drva, kreči voćke i kuće, pomaže starijima, ode do trgovine… Za svoj trud, po pravilu ko koliko može dati, Dajana Zgodić iz Ljubije i studentkinja Visoke medicinske škole, nerijetko je nagrađena. Kaže da zarađeni novac troši, uglavnom, na prevoz do Prijedora. Poneka marka ode i na džeparac za ono što treba djevojkama njenih godina.
– Često pomažem starijima, prvenstveno komšijama. Nikad ne kažem: “To toliko košta“, mada me oni obično nagrade, a i kad ne dobijem ništa, sretna sam što mogu nekom pomoći. Taj osjećaj je baš dobar – kaže Dajana koja je većinu, za njene vršnjake, teških poslova naučila u kući, od majke Mire i oca Dragana koji, sa skromnom platom na Željeznici, teško može pokriti ono najosnovnije. Roditelji su je naučili da ne treba sjediti skrštenih ruku i čekati da se nešto stvori samo od sebe.
– Vrijeme samo treba rasporediti na pravi način i onda je malo šta teško. Ovih dana pripremam ispite, pa se manje bavim ovim poslovima, ali volim raditi. Pomažem majci i ocu kad god zatreba, a vremena ima i za učenje i druženje… – kaže ova skromna djevojka koja je svojim mještanima poznata i kao neko ko odmalena iskreno voli životinje. U njenoj kući u Ljubiji zabilježena su neobična druženja „ljutih protivnika“: njena omiljena mačka već godinama „glumi“ majku generacijama tek izleženih pilića, a „obično“ je i druženje psa i mačke koje u domaćinstvu Zgodića posmatraju nečim sasvim normalnim.
KV:
foto: Ahmet Rešidović