Prijedorčanin Duško Tadić, prvi Srbin koji je uhapšen i osuđen u Haškom tribunalu, u rodnom gradu je promovisao knjigu “Obmana veka”. Ističe da je u knjizi sabran šestogodišnji rad traganja za istinom i proučavanja pozadine optužbi. Tadić je naglasio da je rekonstrukcijom ključnih događaja na osnovu kojih je proglašen krivim u knjizi dokazano da je u pitanju velika podvala tužilaštva i istražnih organa Ujedinjenih nacija. Po njegovim riječima, osuđen je za ubistvo policajaca Osmana Didovića i Edina Bešića ispred Srpske pravoslavne crkve u Kozarcu, a dokazi izneseni u knjizi, kako tvrdi, jasno pokazuju da se to nije desilo. “Pre svega smo napravili jednu zdravu rekonstrukciju teze o tome da li je bilo moguće da jedini svedok protiv mene, Mihalj Seferović, vidi događaj pred crkvom sa onog mesta na kome se navodno nalazio. Ispostavilo se kroz ovu rekonstrukciju da je to bilo nemoguće videti i mislim da je to jedan od bitnih dokaza koje ćemo predočiti sudskom veću s ciljem da se napravi revizija mog slučaja. Nove činjenice dokazuju da se nikada nijedno bistvo nije desilo pred pravoslavnom crkvom u Kozarcu. Cilj tadašnje muslimanske propagande bio je da poveže zločin protiv muslimana sa pravoslavnom crkvom i izvršiocima Srbima kao što sam ja, čija je majka bila zatočenica logora Jasenovac, a otac pratilac Mladena Stojanovića”, rekao je Tadić.
Govoreći na promociji knjige, bivši direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Janko Velimirović je rekao da je nakon 1993. godine kada je formiran Haški tribunal, trebalo naći prvog učesnika u procesuiranju i dodao da je to učinjeno nakon hapšenja Duška Tadića u Njemačkoj. “Samo da napomenem da je još nekoliko lica srpske nacionalnosti uhapšeno u Njemačkoj i da im je suđeno za genocid. Te presude postoje i danas. Nastala je opšta trka da li će Tadiću dalje suditi Njemačka ili Haški tribunal. Duško Tadić se izborio ipak da pređe u nadležnost Haškog tribunala i to je bio prvi slučaj koji je uopšte procesuiran, jer je u međuvremenu od osnivanja Haškog tribunala u Hagu, u Holandiji, do njegovog isporučenja iz Njemačke, praktično ti tužioci i sudije nisu imali šta da rade i jedva su čekali da počne takav proces. Takođe treba napomenuti da se sa terminom genocid baratalo odmah na početku rata, posebno sa bošnjačke i hrvatske strane, i odmah je definisano da je u Bosni i Hercegovini, a i u Hrvatskoj, počinjen genocid i da je izvršilac takvog procesa, takvog genocida, u stvari Srbija”, naveo je Velimirović.
Tadić je najavio da priprema tužbu protiv BiH. Tvrdi da je nepobitno dokazano da je tadašnja Vlada BiH kao svjedoka protiv njega šest mjeseci pripremala Srbina koji je zarobljen na Treskavici. “Na kraju je taj čovek doveden u Hag, tri dana je svedočio protiv mene. Moja odbrana i brat Ljubomir su otkrili da je iznio laži vezano za svoju porodicu. Počelo je odmotavanja klupka zato što je on izjavio da mu je otac poginuo, a brat isto tako da je poginuo na ratištu, što nije bilo tačno. Moja odbrana je otkrila da su oni živi. Dovela ih je u Hag i suočila sa lažnim svedokom Draganom Opačićem. To su bile gnusne optužbe, pre svega da sam ja komandant logora Trnopolje, da sam naredio silna ubistva u Trnopolju i neka ubistva koja je on izvršio. On je od strane suda u Sarajevu osuđen na deset godina kao maloletnik, a ja sam se borio da dokažem da nije istina da sam bio komandant logara i da sam naredio bilo kakvo ubistvo na tom mjestu”, rekao je Tadić.
Bivši direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Janko Velimirović kaže da je suđenje prvom haškom optuženiku Dušku Tadiću odredilo sva buduća suđenja, posebno optuženima iz zapadnog dijela Republike Strpske i prijedorske regije. “Karakteristično je to da su u toku njegovog procesuiranja definisane dvije ključne stvari za nastavak suđenja. To je udruženi zločinački poduhvat i činjenica da su Srbija i Crna Gora, dakle u to vrijeme prethodno Jugoslavija, učestvovali u agresiji na Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku preko JNA, Jugoslovenske narodne armije. Upravo je to trebalo za nastavak procesuiranja ovim ostalima, jer je takođe karakteristično za Haški tribunal da je on sam pisao svoja pravila i da postoji kategorija presuđene činjenice. Ono što se jednom presudi u nekom predmetu, to ostaje i dalje, i to se ne dovodi više u pitanje”, naglasio je Velimirović.
Duško Tadić kaže da vjeruje u proces revizije presude kojom je bio osuđen na 20 godina zatvora za ubistvo policajaca kod pravoslavne crkve u Kozarcu. Navodi da su svjedoci u drugim procesima pred Haškim tribulanom izjavili da se to desilo u centru Kozarca, a ne pred crkvom i dodaje da je to, pored drugih dokaza koje ima, dovoljno da se pokrene postupak revizije, kojim će se, kako kaže, dokazati da je osuđen na osnovu laži i obmana.
Zoran Sovilj